Представници Међународног јавног покрета АЛЛАТРА говорили су о питањима демократске отпорности и информационог притиска на састанку ОЕБС-а у Бечу

БЕЧ, Аустрија — Допунски састанак ОЕБС-а о људској димензији на тему „Законодавство за демократску отпорност”, одржан 16. и 17. марта 2026. године, послужио је као платформа за разматрање нових изазова демократском управљању. Представници Међународног јавног покрета АЛЛАТРА допринели су дијалогу учешћем на две пленарне седнице и организацијом посебног пратећег догађаја.

Пратећи догађај под називом „Антикултне мреже као заробљавање законодавства: Како стигматизација подрива демократско законодавство" био је посвећен активностима и наративима повезаним са међународном антикултном мрежом укорењеном у Русији, те њиховом утицају на демократске институције у различитим земљама.

Циљ догађаја био је да истакне механизме путем којих стигматизујући наративи утичу на јавни дискурс, институционално доношење одлука и законодавне процесе. Говорници су указали на понављајуће обрасце који се развијају кроз фазе стигматизације, дезинформисања, институционалног притиска и, на крају, криминализације.

Роман Гурал из Пољске представио је аналитички модел за проучавање динамике антикултних активности, напомињући:

„Каква је методологија антикултне мреже? Истражујући документоване случајеве методологије антикултне мреже из неколико земаља, истраживачи су идентификовали понављајући образац у начину на који антикултни наративи настају и негативно утичу на јавни дискурс."

Говорник је напоменуо да, када су такве координисане кампање систематски усмерене на конкретне друштвене групе, када подривају равноправно учешће и стварају услове за искљученост, оне могу попримити карактеристике информационог тероризма — намерне употребе информација ради изазивања страха, друштвеног раскола и притиска на демократске системе. У овом контексту, изражена је посебна забринутост у вези са кампањама које су повезане са Руским удружењем центара за проучавање религија и секти (РАЦИРС). Наративи РАЦИРС-а, који се ослањају на константно етикетирање и дискредитовање, превазилазе оквире вредносних судова. Они прерастају у трајне облике информационог притиска који утиче на права и демократске заштитне мере.

Ирена Шмутермајер из Аустрије нагласила је системски утицај антикултних механизама на демократске структуре, наводећи:

„У суштини, антикултизам представља системски инструмент за уништавање демократије и оправдавање тоталитарног насиља.”

У њеном излагању посебна пажња посвећена је Руској Федерацији као примеру који илуструје дугорочно уграђивање антикултних наратива у институционалне и правне моделе. То је довело до значајног ограничавања основних права унутар цивилног друштва. Она се такође осврнула на улогу РАЦИРС-а, на чијем је челу Александар Дворкин, у формирању наратива који су допринели маргинализацији верских мањина и актера цивилног друштва у Русији.

У оквиру дискусије разматрана је и транснационална димензија. То обухвата улогу Европске федерације центара за истраживање и информисање о сектама (FECRIS) у ширењу антикултних наратива по европским земљама.

Каролина Хронова из из Чешке Републике истакла је прекогранични карактер ових процеса:

„Потпуно исте методе хибридног ратовања — стигматизација, дезинформације, институционални притисак и покушаји законодавне манипулације — примењивале су се и настављају да се примењују у демократским земљама Европе.”

Посебан део догађаја био је посвећен случају Међународног јавног покрета АЛЛАТРА у Русији и Украјини. Ово је представљено као пример тога како координисане кампање стигматизације, које организује антикултна мрежа под вођством руског РАЦИРС-а, могу утицати на перцепцију јавности и институционалне приступе чак и у супротстављеним геополитичким контекстима. Поменута је и одлука украјинског суда од 25. фебруара 2026. године, којом нису утврђени правни основи за забрану покрета. Том приликом одбачен је доказни материјал због недостатка методолошке поузданости и због пристрасности.

АНТИКУЛТНИ НАРАТИВИ И ДЕМОКРАТСКА ОТПОРНОСТ

Током дискусије разматране су шире последице антикултних наратива по демократску отпорност. Говорници су истакли да до урушавања демократије може доћи не само путем незаконитих радњи, већ и кроз формално законите процедуре које су обликоване дуготрајним информационим притиском. Они су нагласили да стигматизујући наративи често претходе законодавним или судским одлукама тако што утичу на перцепцију јавности. Временом, такви наративи могу нормализовати потискивање одређених друштвених група и олакшати усвајање рестриктивних мера.

СЛОБОДА ИЗРАЖАВАЊА И ДЕХУМАНИЗАЦИЈА

Једна од кључних тема пратећег догађаја била је веза између слободе изражавања и ширења дехуманизујућег наратива. Иако слобода изражавања остаје темељ демократских друштава, говорници су нагласили важност разликовања између легитимне јавне дебате и координисаних кампања стигматизације и дезинформација.

Поменута је судска пракса Европског суда за људска права, која признаје да слобода изражавања носи одговорности и да може бити подвргнута ограничењима ради заштите права и достојанства других.

Вероника Амаја Лаел Сабол из Словачке истакла је: „Слобода изражавања требало би да служи истини, плурализму и отвореном дијалогу, а не систематској дехуманизацији заједница.”

ПЛЕНАРНА ИЗЛАГАЊА

Током прве пленарне седнице, Душан Валечек из Чешке Републике покренуо је питање антикултних мрежа као хибридне претње по демократске системе. Он је нагласио да се под кринком борбе против такозваних „опасних секти” такве мреже могу упустити у систематске кампање против верских мањина, грађанских иницијатива и бранилаца људских права. Истовремено, оне настоје да утичу на законодавне и институционалне процесе.

Он је такође подсетио да су сличне бојазни већ изнесене током претходних догађаја ОЕБС-а, те је указао на потребу за додатном међународном пажњом када је реч о овој теми.

На трећој пленарној седници, Јевгенија Малецка ,бивша полицијска службеница и правна саветница из Летоније, фокусирала се на везу између стигматизације, дезинформација и ограничења основних права.

Она је истакла да погоршање демократских процеса често почиње пре него што се рестриктивне мере званично усвоје. То се дешава у фази када дуготрајни информациони притисак обликује перцепцију јавности.

Такође је упозорила да се такве праксе, уколико систематски претходе ограничењима права и слобода, могу посматрати као облик информационог тероризма, чији је циљ преобликовање демократског простора путем психолошког и институционалног притиска.

Јевгенија је покренула питање о неопходности развоја јаснијих стандарда судског надзора. Они би служили за препознавање случајева у којима стигматизујуће информативне кампање могу утицати на легитимност ограничења која се примењују на актере цивилног друштва.

Учешће Међународног јавног покрета АЛЛАТРА на конференцији ОЕБС-а потврдило је важност наставка међународног дијалога о вези између хибридних претњи, демократског законотворства, слободе изражавања и заштите основних права.

Представници делегације покрета АЛЛАТРА такође су активно сарађивали са осталим учесницима састанка, укључујући дипломате, политичаре и представнике невладиних организација, са којима су размењивали мишљења и водили професионални дијалог током читавог догађаја. Захваљујући овим разговорима, створена је прилика за успостављање нових контаката, разговор о заједничким изазовима и јачање међународне сарадње у супротстављању новим претњама по демократске институције.

Дискусије у Бечу током састанка ОЕБС-а истакле су потребу за повећањем свести о томе како координисани антикултни наративи могу утицати на демократске системе, као и неопходност заштите демократских институција и правних процеса од информационог притиска.

О Међународном јавном покрету „АЛЛАТРА“

Међународни јавни покрет АЛЛАТРА је независна, волонтерска организација посвећена спровођењу опсежних истраживања у геодинамици и еколошким питањима. МЈП АЛЛАТРА је препознат по свом интердисциплинарном приступу проучавању природних катастрофа, промовисању међународне научне сарадње и унапређењу људских права и темељних слобода.

У знак признања своје посвећености заштити животне средине и очувању стварања, Међународни јавни покрет АЛЛАТРА добио је Апостолски благослов Његове Светости Папе Фрање 2024. године. Његова Светост Папа Лав XIV такође је 2025. године поделио Апостолски благослов председници МЈП АЛЛАТРА и свим његовим волонтерима.

За упите медија, контактирајте нас на [email protected]