АЛЛАТРА Њујорк организовала догађај за локалну заједницу о утицају микро- и нанопластике на животиње и природу

Њујорк, 23. април 2026. године - АЛЛАТРА Њујорк, у сарадњи са Глобалним истраживачким центром АЛЛАТРА, организовала је у простору Civic Hall бесплатан догађај за локалну заједницу, који је окупио становнике Њујорка на вечери посвећеној науци, умрежавању и отвореној дискусији. Говорници су представили најновија истраживања о томе како микро- и нанопластика утичу на живи свет око нас, од океанских екосистема и шума до птица селица и кућних љубимаца. Презентација се заснивала на документарном филму „Нанопластика.претња животу“ и извештају „Нанопластика.систематска анализа ризика по здравље људи, екосистеме и животну средину“, које је објавио Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА, као и на додатним научним истраживањима.

Шта је пластика и зашто она никада заиста не нестаје?

„Замислите супстанцу која је толико распрострањена и толико постојана да је пронађена на најдубљем месту на Земљи, у Маријанском рову, готово 11 километара испод нивоа мора, али и на највишој тачки наше планете, на врху Монт Евереста. Замислите супстанцу која је прошла кроз сваку океанску струју, сваки планински венац и сваку биолошку баријеру. Та супстанца је пластика.“ 

Овим речима Оља Котик, представница Међународне организације АЛЛАТРА, отворила је презентацију и позвала присутне да пажљивије сагледају нешто са чиме се већина људи сусреће сваког дана, готово и не размишљајући о томе. 

Сто испуњен најразличитијим пластичним предметима послужио је као полазна тачка за дискусију: провидни и непрозирни, чврсти и меки, издржљиви и крти предмети. Како је објаснила, пластика није један материјал, већ широка категорија синтетичких полимера који се производе уз употребу хиљада различитих хемијских адитива. Ипак, готово свим врстама пластике заједничка је једна пресудна особина: постојаност. Према подацима Агенције за заштиту животне средине САД (EPA), готово сваки комад пластике икада произведен и даље постоји негде на планети, само у другачијем облику. 

Затим је указала на размере и последице те постојаности: 

„Фрагментацијом једног грама пластике на крају може настати више од једног квадрилиона честица нанопластике, односно број са петнаест нула. Када се те честице једном распрше у земљишту, води и ваздуху, тренутно не постоји познат начин да се из њих уклоне.“ 

Оља Котик, представница Међународне организације АЛЛАТРА, говори током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Како би проблем учинила опипљивијим, Оља је позвала једног добровољца из публике да учествује у демонстрацији. Четири предмета, бакарна шипка, трака магнезијума, игла и дрвена шибица, била су окачена на концима унутар стаклених чаша. Од добровољца је затражено да предметима приближи најпре дрвени штапић, затим маказе и на крају пластичну сламку. Ниједан предмет се није померио. 

 Затим су предмети протрљани комадом вуне и поново приближени, али се и даље ништа није догодило. Међутим, када је пластична сламка протрљана вуном и приближена окаченим предметима, сва четири су се привукла ка њој. Публика је одмах препознала појаву: пластика је добила електростатички набој. Оља је објаснила да управо то својство може допринети интеракцији честица нанопластике са живим ћелијама и ометању електричних процеса који су од суштинског значаја за живот. 

Природни свет под све већим притиском

Др Анастасија Пашигрева, научница и представница Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА, представила је истраживања о биолошким последицама микро- и нанопластике, обухвативши њихов утицај на океанске екосистеме, дивље животиње, инсекте, домаће животиње и кућне љубимце.

Др Анастасија Пашигрева, научница Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА, говори током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Излагање је започела океанима, који представљају основу морског ланца исхране и један од главних путева којима нанопластика улази у живе организме. Др Пашигрева је објаснила да зоопланктон не може да разликује честице микропластике од своје природне хране, јер оне по величини, облику, па чак и хемијским сигналима могу личити на фитопланктон. 

Затим је истакла истраживање из 2023. године, које су спровели Универзитет Масачусетс Амхерст и Океански универзитет Кине. Показано је да ротифере физички уситњавају микропластику и излучују је у облику нанопластике, при чему сваки организам може да произведе до 366.000 наночестица дневно.

„Не суочавамо се са статичним проблемом загађења“, нагласила је др Пашигрева. „Суочавамо се са проблемом који сам себе појачава.“ 

Загађење се затим брзо преноси кроз ланац исхране. Микропластика је пронађена код чак 96% испитаних сардина и више од 90% анализираних инћуна, као и у гастроинтестиналном тракту и шкргама 88% анализираних риба. 

Последице по популације птица такође су забрињавајуће. Само у Северној Америци, током последњих 50 година нестало је око три милијарде птица, што представља готово четвртину укупне популације птица на континенту. Др Пашигрева је навела пример који илуструје размере проблема: 

„Из желуца младунчета морске птице зовоја старог 90 дана извађена су укупно 403 комада пластике. Птица никада није летела нити је излазила на море. Усмртила ју је пластика којом су је родитељи хранили од излегања, погрешно је замењујући за рибу.“ 

Опрашивачи су такође под све већим притиском. Популације пчела у Европи и Сједињеним Америчким Државама смањиле су се за више од 30% од средине 20. века. Њихово опадање представља једну од најзначајнијих еколошких промена савременог доба, будући да пчеле опрашују приближно 75% пољопривредних усева и 90% дивљих цветница. 

Сесија питања и одговора током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Др Пашигрева је објаснила да честице нанопластике могу да уђу у тело пчеле кроз кутикулу и стигну до мозга у року од три дана, изазивајући мерљиве поремећаје памћења, просторне оријентације и навигације. 

„Када пчеле не могу да се оријентишу, не могу да запамте где су прикупљале храну и не могу да пронађу пут до кошнице, не губимо само пчеле. Губимо један од темеља нашег система производње хране“, додала је. 

За многе присутне, најличнији део вечери односио се на кућне љубимце. Микропластика је пронађена у органима више од 70% испитаних мачака и паса, док су анализе хране за кућне љубимце у Сједињеним Америчким Државама показале значајно присуство пластике и у производима за мачке и у производима за псе.  

„Ваш кућни љубимац можда припада живим бићима која су највише изложена овом загађењу на Земљи“, истакла је др Пашигрева. „Они су, у веома стварном смислу, систем раног упозорења. Када код кућних љубимаца видимо пораст обољења штитасте жлезде, рака и репродуктивних проблема, требало би да се запитамо шта нам њихови организми покушавају рећи.“ 

На крају је публици оставила мисао која је снажно одјекнула у сали: 

„Животиње не могу саме да се заузму за себе. Пчеле које губе способност да пронађу пут кући не могу нам рећи шта им се догађа. Младунче зовоја чији је желудац испуњен пластиком не може да сведочи пред законодавним телом. Али ми знамо. А када знамо, имамо одговорност.“ 

Постојећа решења и њихова ограничења

Стивен Кастен, представник Међународне организације АЛЛАТРА, говорио је о ограничењима неких од најчешће предлаганих решења за загађење пластиком. На пример, рециклажа, која се често представља као једно од главних решења, у појединим случајевима може убрзати фрагментацију пластике уместо да је спречи. 

„Не можемо решити овај проблем само рециклажом“, рекао је Кастен. „Механичка рециклажа излаже пластику управо оним оптерећењима која поспешују њену фрагментацију: топлоти, трењу и силама смицања. Рециклирана пластика може ослобађати микрочестице лакше од првобитно произведене пластике, док сам процес рециклаже може створити додатне количине нанопластике.“

Стивен Кастен, представник Међународне организације АЛЛАТРА, говори током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Напори за чишћење океана суочавају се са сличним парадоксом. Процењује се да се у океанима већ налази око 200 милиона тона пластике, док се акцијама чишћења годишње уклони само око 20.000 тона, што је мање од 0,01% укупне количине. Многи системи за чишћење делују у површинским слојевима воде, где су планктон, рибља јаја и ларве присутни у великим концентрацијама. Због тога постоји забринутост да би морски организми током таквих операција могли ненамерно да буду заробљени или узнемирени. То је посебно важно јер планктон представља основу морских екосистема и истовремено је одговоран за производњу више од 50% кисеоника на Земљи. 

Као охрабрујући пример, Стив је истакао недавно покретање програма STOMP Министарства здравља и социјалних служби САД, чији је назив скраћеница од Systematic Targeting of Microplastics. Програм је најављен 2. априла 2026. године и предвиђа улагање од 144 милиона долара током пет година у проучавање нагомилавања микро- и нанопластике у људском телу, њихових биолошких последица и могућности њиховог уклањања. 

„Ово је важан корак у правом смеру“, рекао је, „али је тек почетак.“ 

Стив је нагласио да ће решавање кризе изазване микро- и нанопластиком захтевати и координисан глобални научни напор и темељно преиспитивање брзине којом се решења могу развијати и примењивати. На пример, уобичајени поступак одобравања лекова пред америчком Управом за храну и лекове (FDA) може трајати од 10 до 15 година, а екосистеми који су већ изложени све већем притиску можда не могу да издрже такав темпо. 

Питања, одговори и умрежавање током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Др Пашигрева завршила је излагање позивом свима у сали:

„Питање на крају ове презентације није реторичко. Оно би могло бити једно од најхитнијих научних и политичких питања нашег времена: шта можемо да урадимо? Можемо почети тако што ћемо одлучити да је ово питање довољно важно да га разумемо и довољно хитно да делујемо.“ 

Питање које је остало у мислима публике

Вече је завршено дугом и веома активном сесијом питања и одговора. Последње питање поставио је Џулијан Флорес, студент завршне године Универзитета Фордхам, који је говорнике упитао како би шестогодишњем детету објаснили значај кризе изазване микро- и нанопластиком на начин који би оно заиста могло да разуме.

Питања, одговори и умрежавање током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

Осврћући се касније на догађај, Џулијан је рекао да га је снажно погодило подсећање да многе ствари које људи данас воле сутра могу нестати због загађења пластиком и да је за децу важније оно што радимо него оно што говоримо. Према његовом мишљењу, пример који одрасли дају својим поступцима на крају може пренети снажнију поруку од било каквог објашњења. 

Ренди Бајсич, аутор садржаја посвећеног здрављу океана, који је присуствовао догађају како би снимао материјал за своје канале, рекао је да му је вече проширило поглед на шири еколошки утицај загађења пластиком. 

Умрежавање током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

 „Већина мог рада усредсређена је на океан, тако да ми је данашње упознавање са другим областима заиста отворило очи. Било је невероватно чути уживо од некога ко се дубоко бави овим истраживањима како су шуме међусобно повезане са свим осталим, како су птице погођене, шта се догађа са пчелама и како је све то на неки начин повезано.“ 

Највећи утисак на њега оставила је економска димензија кризе пчела: 

„Ако пчеле буду озбиљно погођене, последице по нашу економију могу износити 500 милијарди долара. То је нешто о чему у свакодневном животу никада не бих ни размишљао.“ 

Јохан Хохтијалик, који је са карипске острвске државе Гренаде допутовао у Њујорк ради излагања у Уједињеним нацијама, говорио је о овом проблему са јасним осећајем хитности.

Умрежавање током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

„Глобални изазов који имамо са микропластиком и нанопластиком јесте потреба да хитно пронађемо решења.“

Јаз између онога што наука зна и онога што јавност разуме описао је као једну од најозбиљнијих препрека:

„Научна сазнања још увек не стижу до јавности на начин на који би требало, како би се свет коначно пробудио и схватио шта се дешава.“

Са догађаја је ипак понео осећај да је промена могућа:

„Први корак ка било чему јесте свест. Када имате проблем, најпре морате постати свесни да он постоји. После тога ће доћи и решење.“

Умрежавање током догађаја у организацији АЛЛАТРА на Менхетну у Њујорку „Микро- и нанопластика: утицај на животиње и природу“

АЛЛАТРА упућује искрену захвалност организацији Civic Hall на томе што је била домаћин и суорганизатор овог догађаја. Њихова континуирана подршка дијалогу о питањима животне средине и јавног здравља одражава снажну посвећеност грађанском учешћу и добробити заједнице.

О институцији Civic Hall

Civic Hall је савремена институција смештена у срцу њујоршког Јунион сквера. Основана је на једноставној идеји: да повезује људе и пружа им богате могућности за развој, сарадњу и заједничко прослављање.

Данас се рад Civic Hall-а заснива на јасној сврси: да у разноврсном простору, који одражава град у чијем се средишту налази, омогући људима да остваре потенцијал различитих могућности. Од простора за образовне програме и стартап компаније до уметничких изложби и свадбених прослава, ниједна амбиција није превелика.

О АЛЛАТРА

Међународна организација АЛЛАТРА има истраживачки центар у Сједињеним Америчким Државама, Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА, и бави се свеобухватном анализом климатских и еколошких промена, проучавањем утицаја микро- и нанопластике, као и унапређењем међукултурне сарадње и заштитом основних људских права и слобода.

Као признање за посвећеност заштити животне средине и очувању творевине, АЛЛАТРА је 2024. године примила Апостолски благослов Његове светости папе Фрање. Његова светост папа Лав XIV је 2025. године такође доделио Апостолски благослов председници АЛЛАТРА и свим волонтерима организације.

Контакт за медије: [email protected]