Документарни филм АЛЛАТРА „Нанопластика. Претња животу“ премијерно приказан у Боливији

Пројекција на Боливијском католичком универзитету „Сан Пабло“ у Ла Пазу окупила је представнике академске заједнице, државних институција и организација цивилног друштва како би разговарали о потенцијалном утицају микро- и нанопластике на здравље људи и животну средину

Ла Паз, Боливија, 22. април 2026. године. Латиноамеричка премијера документарног филма „Нанопластика. Претња животу“ одржана је у кампусу Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“ у Ла Пазу. Пројекција је одржана 22. априла, на Међународни дан Мајке Земље, а уједно је обележила и 60. годишњицу Универзитета.

Документарни филм је продукција Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА (ГИЦ АЛЛАТРА) и обједињује научна истраживања из целог света о потенцијалном утицају микро- и нанопластике, представљена у приступачном, научнопопуларном формату.

Премијери су присуствовали представници руководства Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“, стручњаци из Центра за истраживања у области егзактних наука и инжењерства (CICEI-UCB), Центра за истраживање воде, енергије и одрживог развоја (CINAES-UCB) и Института за примењена истраживања (IIA), као и представници Министарства образовања, Института за неуроразвој деце (INDI) и Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА.

Др Химена Перес Аренас, ректорка кампуса Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“ у Ла Пазу, током отварања свечане пројекције филма „Нанопластика. Претња животу“

Свечано вече званично је отворила Химена Перес Аренас, ректорка кампуса Боливијског католичког универзитета у Ла Пазу. У уводном обраћању истакла је етички и глобални значај догађаја и скренула пажњу на проблем нанопластике и њен потенцијални утицај како на здравље људи, тако и на планету. У контексту Дана Мајке Земље, нагласила је значај научних истраживања и трагања за глобалним решењима као суштинске одговорности у заштити живота.

Међународна признања за документарни филм

Боливијски католички универзитет „Сан Пабло“ истакао је значај премијере за универзитетску заједницу.

Хосе Антонио Муњос; Лилијана Касерес; Пол д’Абзак; Паола Алвизури; Иван Антонио Ирасоке; Карла Александра Камперо Варгас, генерална директорка за специјално образовање у Министарству образовања Вишенационалне Државе Боливије; и Гресија Паола Молина током свечане премијере

Представници кампуса Универзитета у Кочабамби истакли су учешће наставног особља и истраживача из Центра за истраживања у области егзактних наука и инжењерства (CICEI-UCB), Пола д’Абзака и Лилијане Касерес Санчес, чији је темељан академски приступ допринео јачању научне основе документарног филма.

Од почетка 2026. године, документарни филм ГИЦ АЛЛАТРА „Нанопластика. Претња животу“ освојио је више међународних награда и представљен је на бројним филмским фестивалима. На Манхајмском фестивалу уметности и филма (Mannheim Arts and Film Festival) освојио је награде у категоријама „Најбољи дугометражни филм о здрављу и медицини“ и „Најбољи дугометражни филм о животној средини и клими“. Освојио је и награду за најбољи документарни филм на Лондонском фестивалу независног филма (London Independent Film Awards), као и Златну награду за најбољи дугометражни документарни филм на додели филмских награда Latitude (Latitude Film Awards). Филм је такође проглашен за најбољи документарни филм на Источноевропском филмском фестивалу (Eastern Europe Film Festival), добио је признање у категорији дугометражног документарног филма о животној средини на Међународном филмском фестивалу „Природа без граница“ (Nature Without Borders International Film Festival), као и сертификат о награди на Филмском фестивалу Cine Paris у јуну 2026. године.

Међународни домет филма наставља да се шири. Према речима Гресије Молине, координаторке Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА у Боливији, документарни филм је пријављен за учешће на 13. Међународном фестивалу зеленог филма (FICV 2026), који организује Фондација „Пријатељи природе“ (FAN Bolivia), једна од боливијских платформи посвећених питањима одрживог развоја.

Научни контекст: шта знамо о нанопластици 

Документарни филм разматра научне доказе који указују на то да се нанопластика, честице мање од многих вируса, већ открива у људској крви, плаценти и мозгу и да може утицати на имунски систем, когнитивне функције и развој нервног система. Филм такође разматра потенцијални утицај микро- и нанопластике на процесе у животној средини и климатске процесе, укључујући размену топлоте у океанима. Посебна пажња посвећена је чињеници да пластика не нестаје из животне средине, већ се постепено разлаже на све ситније честице, шири се и доспева у различите природне и биолошке системе.

Ставови стручњака: научни приступ актуелном проблему 

Паола Алвизури, истраживач у Центру за истраживање воде, енергије и одрживог развоја (CINAES-UCB)

Паола Алвизури, истраживач у Центру за истраживање воде, енергије и одрживог развоја (CINAES-UCB) и добитница више националних и међународних награда за научноистраживачки рад, изјавила је:

„Документарни филм „Нанопластика. Претња животу“, који је снимио Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА, означио је прекретницу у дијалогу о води, здрављу и будућности наше планете. Овај сусрет помогао је да се пажња усмери на кључне изазове, нарочито оне који се односе на квалитет воде, уз истовремено истицање вредности воде као извора живота, културе и наше будућности.“

„Документарни филм представља сложену тему на приступачан и упечатљив начин, подстичући нас да преиспитамо свој однос према материјалима и њиховом утицају. Овакве иницијативе јачају улогу науке и међународне сарадње у остваривању значајних промена. Суочени са еколошком кризом, овај филм истовремено представља упозорење и прилику да делујемо свесно и одговорно како бисмо заштитили живот.“

Пол д’Абзак, истраживач, предавач и координатор Центра за истраживања у области егзактних наука и инжењерства (CICEI-UCB)

Пол д’Абзак, доктор наука у области хемије воде и микробиологије, предавач и истраживач у CICEI-UCB, истакао је:

„Премијера документарног филма „Нанопластика. Претња животу“ на Боливијском католичком универзитету „Сан Пабло“ представља важну прекретницу у подизању свести о еколошким изазовима са којима се суочавамо. Као истраживач у овој области, сматрам да је указивање на претњу коју представљају микро- и нанопластика присутне у нашем окружењу, у води, ваздуху, земљишту, живим организмима и храни, неопходан и хитан корак ка деловању.“

„Сваки фрагмент микропластике носи причу о потрошњи и одговорности. Више нисмо само посматрачи ове ситуације; она непосредно утиче на нас. Желео бих да изразим дубоку захвалност Глобалном истраживачком центру АЛЛАТРА на покретању ове иницијативе. Ова сарадња омогућена је захваљујући дијалогу започетом током посете Марине Овцинове, председнице АЛЛАТРА, руководству Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“, и одражава посвећеност Универзитета развоју науке, образовања и пројеката од значаја за друштво.“

Пол д’Абзак, Лилијана Касерес, Марсело Молина Силва, координатор Института за примењена истраживања (IIA), и Карла Камперо на премијери документарног филма „Нанопластика. Претња животу“

Марсело Молина Силва, доктор техничких наука и координатор Института за примењена истраживања (IIA), нагласио је потребу за продубљивањем сарадње између АЛЛАТРА и Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“. Према његовим речима, таква сарадња могла би да повеже различите области истраживања, укључујући бихевиоралне и социоекономске науке, и истовремено помогне у премошћавању јаза између фундаменталних истраживања и практичних решења. 

Здравље, образовање и заједница: свеобухватан приступ

Представници Института за неуроразвој деце (INDI) истакли су повезаност фактора животне средине, здравља деце и неуроразвоја:

„Данас, на Дан Земље, присуствовали смо веома посебном догађају... Представљање документарног филма „Нанопластика. Претња животу“ пружа дубок увид у невидљив, али изузетно значајан проблем који се тиче свакога од нас. […] Те ситне честице већ су присутне у нашим телима... и да, оне утичу и на неуроразвој. […] Брига о планети истовремено значи и бригу о здрављу и будућности наше деце.“

Др Хосе Антонио Муњос, директор Института за неуроразвој деце (INDI), током обраћања на свечаној пројекцији

Др Хосе Антонио Муњос, угледни дечји неуролог и директор INDI, нагласио је значај свеобухватног приступа који повезује здравство, образовање и ангажовање заједнице и превазилази оквире специјализованих установа:

„Нема здравља без образовања, нити образовања без здравља. Наш задатак је да изађемо из оквира уобичајених области свог рада и укључимо ширу заједницу. Наша највећа тежња је да развијемо системе образовања и здравствене заштите који одговарају потребама друштва.“

Гресија Молина изнела је сличан став:„Добре намере саме по себи нису довољне. Без јасних научних сазнања и утврђених приоритета у деловању не може бити истинског здравља и благостања. Сада знамо да нанопластика […] може да пређе баријере као што је крвно-мождана баријера, доспе до мозга и утиче на осетљиве процесе, укључујући неуроразвој. […] Научна комуникација није ствар избора, већ неопходност. […] Потребно је да превазиђемо изоловане иницијативе и кренемо ка информисаном, ангажованом и активном друштву, способном да заједнички одговори на изазове који се више не тичу појединачних група, већ човечанства у целини.“

Инклузивно образовање и јавне политике пред новим изазовима 

Учешће Карле Камперо Варгас, генералне директорке за специјално образовање у Министарству образовања Вишенационалне Државе Боливије, указало је на потребу да се нови научни подаци о микро- и нанопластици укључе у свеобухватан приступ јавним политикама, нарочито у областима образовања, здравствене заштите и развоја деце. Њено присуство на догађају истакло је значај унапређивања међусекторског приступа еколошким изазовима који потенцијално могу утицати на учење, неуроразвој и опште благостање.

Карла Камперо Варгас, генерална директорка за специјално образовање у Министарству образовања Вишенационалне Државе Боливије, и Гресија Молина, координаторка ГИЦ АЛЛАТРА у Боливији 

Карла Камперо Варгас је на догађају изјавила:

„Документарни филм „Нанопластика. Претња животу“ важан је за област образовања јер показује како фактори животне средине који често остају непримећени могу постепено да утичу на здравље, неуроразвој и опште благостање деце и адолесцената. У контексту данашњих изазова у обезбеђивању права на инклузивно образовање, филм помаже да се прошири традиционално разумевање инвалидитета и тешкоћа у учењу, показујући да образовни процеси не могу бити одвојени од нових еколошких, медицинских и друштвених фактора.“

„Филм такође указује на потребу за јачањем образовних система кроз превентиван, међусекторски и инклузиван приступ, заснован на истраживањима, раном препознавању, одговарајућим прилагођавањима у образовању и јавним политикама утемељеним на доказима, како бисмо благовремено могли да одговоримо на нове услове који могу утицати на учење и пуно учешће ученика.“

Додала је:„Као смерница за будуће деловање, документарни филм истиче значај међуинституционалне сарадње у областима образовања, здравствене заштите и заштите животне средине; унапређивања истраживања фактора који утичу на развој деце; као и укључивања превентивних приступа и принципа универзалне приступачности у политике инклузивног образовања.“

Преиспитивање проблема пластике: смањење производње није довољно

Хосе Риос, представник АЛЛАТРА за Латинску Америку и Кариб

Хосе Риос, представник АЛЛАТРА за Латинску Америку и Карибе, изнео је једно од кључних запажања:

„Овај документарни филм се не гледа само... он се упија. Неке истине су непријатне, али управо су оне једине које нас заиста могу променити. Док нам наука јасно показује шта се дешава у води, ваздуху, нашим телима и на самој планети, ми и даље живимо као да се ништа не дешава. Навикли смо на представу о нормалности у којој се питања не подстичу; на идеју напретка који не обраћа пажњу на упозорења; и на разговоре о одговорности који нису увек праћени спремношћу да се с проблемима суочимо непосредно. Ипак, све је повезано: оно што погађа планету погађа и нас. Можда права прекретница није у томе да откријемо још више... већ у томе да имамо храбрости да проблем видимо онаквим какав заиста јесте. Јер тек када дође до истинског разумевања, може почети смислено деловање.“

Риос је додатно нагласио да се проблем не може решити искључиво смањењем производње пластике, јер пластика не нестаје, већ се уситњава. Научни изазов је, стога, разумевање и решавање појава као што је њено електростатичко наелектрисање.

Пословни сектор: лидерство и деловање пред изазовом микро- и нанопластике

Проблем микро- и нанопластике није само део научне и друштвене агенде већ се односи и на пословни сектор усмерен на одрживост, у којем иновације, научна знања и друштвена одговорност могу имати значајну улогу.

Химена Беотеги, председница Управног одбора Banco FIE S.A.

У том контексту, Химена Беотеги, председница Управног одбора Banco FIE S.A. и чланица више управних одбора компанија, учествовала је на првом Сендајском округлом столу заједно са Марином Овциновом, председницом АЛЛАТРА, и Хирошијем Ономуром, који је у то време обављао дужност амбасадора Јапана у Боливији. 

Химена Беотеги, коју је Bloomberg Línea уврстио међу „50 жена Латинске Америке које су оствариле значајан утицај“ за 2024. годину, коју је MERCO сврстао међу 100 лидера са најбољом репутацијом у Боливији, која је на листи „40 најбољих извршних директора“ публикације Bolivian Business проглашена другом најистакнутијом пословном руководитељком у земљи 2026. године и којој је WOMEN’S TIME 2026 (Magazine Management) одао признање као лидеру у области корпоративне стратегије, изјавила је:

„Планета се суочава са све већом и невидљивом претњом: микро- и нанопластиком. Те ситне честице непрестано се накупљају у води коју пијемо, ваздуху који удишемо, одећи коју носимо, па чак и у храни коју једемо, те на забрињавајући начин постају део нашег биолошког ланца. У светлу научних доказа о њиховом утицају, подизање свести о одговорној употреби пластике представља важан први корак. Међутим, данашњи изазов захтева шири приступ заснован на знању, имајући у виду да ће постојећа пластика наставити да се уситњава и да временом испољава своје последице. У том контексту, неопходно је подстицати одговорно деловање на свим нивоима, повезујући промене свакодневних навика са подршком истраживањима, иновацијама и сарадњи.“

Осврћући се на речи Химене Беотеги, Гресија Молина је истакла да овакав приступ показује како и пословни сектор може имати активну улогу у суочавању са новим еколошким изазовима. Додала је да институционалне мере, као што су укидање пластике за једнократну употребу, смањење употребе материјала и прелазак на еколошки одговорније алтернативе, које спроводе различите организације, укључујући Banco FIE, показују да конкретно деловање на институционалном нивоу може допунити научне напоре и мере јавних политика усмерене на решавање проблема загађења пластиком.

Према мишљењу Молине, повезивање науке, климатске дипломатије и интегрисаног управљања ризицима представља важан предуслов за развој стварних и одрживих решења за животну средину. Истакла је да изазови повезани са нанопластиком превазилазе искључиво еколошку или здравствену сферу и да могу обухватати питања безбедности, одрживости и међународне сарадње због њиховог потенцијалног утицаја на здравље људи, водне ресурсе, екосистеме и климатске процесе.

Такође је нагласила да и фундаментална научна истраживања, укључујући системе посматрања, праћења и анализе, и развој примењених технологија усмерених на ублажавање утицаја микро- и нанопластике захтевају отворенију, интердисциплинарну и координисану међународну сарадњу. Према њеним речима, од суштинског је значаја подстицати моделе научне и технолошке сарадње који у први план стављају заједнички глобални интерес у питањима животне средине, климе и одрживог развоја, уз подстицање размене знања и стратешке сарадње у решавању изазова који превазилазе националне границе.

Од препознавања проблема до заједничког деловања

Иван Ирасоке Тобијас, директор студијског програма Инжењерство животне средине на Боливијском католичком универзитету „Сан Пабло“, током обраћања на догађају

На крају догађаја, Иван Ирасоке Тобијас, мастер инжењер и директор студијског програма Инжењерство животне средине на Боливијском католичком универзитету „Сан Пабло“, истакао је значај тема покренутих у документарном филму. Нагласио је његову снажну научну утемељеност и хитну потребу за конкретним деловањем као одговором на загађење које не утиче само на животну средину већ и на јавно здравље. 

Гресија Молина је истакла да је боливијска премијера документарног филма омогућена заједничким напорима академског руководства Боливијског католичког универзитета „Сан Пабло“, локалних и међународних тимова АЛЛАТРА, као и волонтера и стручњака посвећених популаризацији науке и информисању јавности. 

Молина је такође најавила да ће документарни филм постепено бити приказиван у различитим деловима земље, са циљем да допринесе образовним иницијативама, подизању еколошке свести и развоју научног дијалога. 

О организацији АЛЛАТРА

АЛЛАТРА је међународна организација са истраживачким центром у Сједињеним Америчким Државама, Глобалним истраживачким центром АЛЛАТРА, која се бави свеобухватном анализом климатских промена и промена у животној средини, проучавањем утицаја микро- и нанопластике, као и подстицањем међукултурне сарадње и заштитом основних људских права и слобода.

Као признање за посвећеност заштити животне средине и очувању творевине, АЛЛАТРА је 2024. године примила Апостолски благослов Његове светости папе Фрање. Његова светост папа Лав XIV је 2025. године такође доделио Апостолски благослов председници АЛЛАТРА и свим волонтерима организације.

Контакт за медије: [email protected]