Нови свеобухватни извештај анализира ризике нанопластике по здравље људи, екосистеме и животну средину

Са 592 цитирана извора, овај извештај представља једну од најсвеобухватнијих отворених синтеза о овом питању.

Извештај Глобалног истраживачког центра ALLATRA „Нанопластика. Систематска анализа ризика по здравље људи, екосистеме и животну средину”

Вашингтон,23. април 2026. — Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА, међународни истраживачко-аналитички центар са седиштем у САД, најављује објављивање новог научно-аналитичког извештаја „Нанопластика. Систематска анализа ризика по здравље људи, екосистеме и животну средину”. Рад се дистрибуира под лиценцом CC BY 4.0 и намењен је научној заједници, регулаторним органима, институцијама које креирају јавне политике и широј јавности. Публикацији је додељен DOI: https://doi.org/10.65849/agrc.report.mnp.2026.04001 и доступна је на веб-сајту Центра. 

Извештај „Нанопластика. Систематска анализа ризика по здравље људи, екосистеме и животну средину” јединствен је по томе што превазилази пуке податке о размерама загађења пластиком или појединачним штетним ефектима. Он помаже да се разјасни суштинско питање: шта конкретно чини нанопластику толико активном у интеракцијама са живим системима, укључујући и људско тело. 

Извештај показује да проблем није само у количини пластике у животној средини, већ у чињеници да пластика, након разградње на микро- и наночестице, суштински мења своје понашање и својства. Та својства омогућавају пластичним честицама да ступају у интеракцију са протеинима, ћелијским мембранама, ткивима и заштитним баријерама организма. Због тога се у извештају предлаже да се нанопластика не посматра као пасивна „пластична прашина”, већ као нова класа антропогених честица са сопственом физичко-хемијском активношћу.

Шта нанопластику чини опасном за живе системе 

Према извештају, када пластика пређе у микро- и наноразмере, њена својства се из темеља мењају. Повећава се њена специфична површина, расте способност адсорпције загађивача и биомолекула, а улоге површинског наелектрисања, ζ-потенцијала и међуфазних интеракција постају израженије. На пример, како се пластичне честице смањују до нанометарских размера, њихова специфична површина драматично расте. Теоријске процене указују да један пластични фрагмент пречника око 1 mm, посматрано по маси, може одговарати приближно једном билиону наночестица величине око 100 nm. Истовремено, њихова укупна површина повећава се десетинама хиљада пута. То значајно појачава њихову реактивност и биолошку интеракцију. Управо тај прелаз чини питање нанопластике не само еколошким, већ и биофизичким проблемом. 

У извештају се наглашава да се микро- и нанопластика данас откривају не само у океанима и на депонијама, већ и у ваздуху, земљишту, пољопривредним производима, води за пиће и храни. За људе то значи континуирану изложеност путем хране, воде и ваздуха који удишу. Честице тако малих димензија могу да ступају у интеракцију са епителним баријерама, ћелијским мембранама, имунским системом и унутарћелијским структурама. У извештају се посебно истиче способност нанопластике да пролази кроз сложене биолошке баријере, укључујући цревну, крвно-мождану и плацентарну баријеру. 

У публикацији је посебан нагласак стављен на механизме који су већ поткрепљени савременим експерименталним и клиничким подацима: формирање протеинске короне, оксидативни стрес, митохондријалну дисфункцију, нарушавање баријерних функција, инфламаторне одговоре и измењене интеракције између честица и ћелија. Извештај такође разматра могуће последице по нервни, кардиоваскуларни, имунски, репродуктивни, респираторни и мишићно-скелетни систем, као и ризике за пренатални и постнатални развој. 

„Циљ овог извештаја је да успостави прецизнији научни оквир. Овај извештај представља напор да се фрагментисани научни подаци обједине у јединствену мапу ризика и истраживачких приоритета. Нанопластику није потребно само мерити, већ је неопходно и дубље разумети њену физичко-хемијску природу и начин на који ступа у интеракцију са протеинима, мембранама, баријерама и екосистемима. Верујемо да проучавање електричних својстава и могуће унутрашње архитектуре наелектрисања нанопластике може постати кључни правац будућих стратегија за ублажавање ризика”, рекао је др Џон Ан, главни аутор извештаја и члан Научно-саветодавног и истраживачког савета Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА. 

Извештај такође разматра утицај микро- и нанопластике на екосистеме. Ове честице могу да се акумулирају у земљишту, ступају у интеракцију са кореновим системима биљака и земљишном микробиотом, крећу се кроз ланце исхране и учествују у процесима биоакумулације и биомагнификације. Посебна поглавља посвећена су њиховом утицају на шумске екосистеме, инсекте опрашиваче, птице, морски свет и биосферске процесе. 

Научна новина: зашто проучавање електричних својстава нанопластике може бити кључ за њено разумевање

Један део извештаја посвећен је електричним својствима нанопластике. У научној пракси ζ-потенцијал се често користи за описивање понашања честица. То је параметар повезан са наелектрисањем на међуповршини честице и течне средине. Међутим, аутори извештаја постављају дубље питање: да ли је ова карактеристика довољна да се у потпуности разуме електрична природа нанопластике? 

У извештају се формулише истраживачка хипотеза о могућој унутрашњој или потповршинској електричној организацији нанопластике. Другим речима, фокус није само на површинском наелектрисању, већ и на питању да ли сама честица може имати сложенију „архитектуру наелектрисања”, укључујући унутрашња наелектрисања, замке наелектрисања, диполне структуре или стања налик електретима. 

Ова хипотеза није важна зато што већ нуди готово технолошко решење. Њен значај је у нечему другом. Она преобликује сам проблем. Питање више није само: „Како можемо открити и измерити количину нанопластике?” Оно постаје и: „Можемо ли разумети зашто нанопластика ступа у интеракцију са живим системима управо на тај начин и може ли се њена биолошка реактивност у будућности смањити?” 

Због тога се у извештају предлаже да се наелектрисање, површинска својства и унутрашња електрична организација честица разматрају као перспективан правац будућих истраживања. Ако је део штетних интеракција нанопластике условљен њеним електричним својствима, онда разумевање тих својстава може постати основа за нове приступе ублажавању ризика. 

Међу правцима за процену и ублажавање ризика од микро- и нанопластике, у извештају се истичу следећи:

• развој упоредивих међународних стандарда за мерење микро- и нанопластике;
• проучавање површинског наелектрисања, ζ-потенцијала, формирања протеинске короне и електрокинетичких својстава наночестица;
• процена дугорочног утицаја нанопластике на здравље људи и екосистеме;
• истраживање потенцијалних физичких и биофизичких приступа смањењу биолошке активности већ постојеће нанопластике;
• успостављање међународне истраживачке сарадње у размерама упоредивим са највећим научним иницијативама из прошлости.

Извештај указује да традиционални приступ решавању загађења пластиком, који подразумева прикупљање, сортирање, рециклажу и механичко чишћење животне средине, није довољан да реши проблем већ формираних микро- и нанофракција. Када се пластика једном разгради до ових величина, постаје готово немогуће у потпуности је уклонити из биосфере. Зато су, поред смањења емисија и унапређења мониторинга, потребни нови истраживачки програми за ублажавање штетних интеракција између нанопластике и живих система. 

„Верујемо да питање нанопластике не захтева фрагментисан одговор, већ међународни научни програм. Ово није само питање екологије, већ и медицине, биофизике, токсикологије, климатологије и јавног здравља”, додала је Каролина Хронова, коауторка извештаја и чланица Научно-саветодавног и истраживачког савета Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА. 

Нанопластика као тема међународног научног дијалога

Како би скренуо пажњу на растућу претњу микро- и нанопластике као невидљивог, али све опаснијег облика загађења који превазилази традиционална питања животне средине и јавног здравља, Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА, уз подршку посланика Европског парламента Ондреја Кнотека, организовао је конференцију о нанопластици у Европском парламенту 24. фебруара 2026. године. Међу говорницима на конференцији били су представници Глобалног истраживачког центра АЛЛАТРА из Сједињених Америчких Држава, Израела, Немачке и Чешке. 

А. Рагуза, Ј. Кара, О. Кнотек, М. Бернс, М. Овцинова, Џ. Ан, А. Котљар и А. Масни у Европском парламенту током конференције „НАНОПЛАСТИКА: СКРИВЕНЕ ВЕЗЕ И НОВИ РИЗИЦИ”, 24. фебруар 2026.

Извештај „Нанопластика. Систематска анализа ризика по здравље људи, екосистеме и животну средину” јавно је доступан на: https://allatra.org/global-research-center/publications/agrc.report.mnp.2026.04001 . 

DOI: https://doi.org/10.65849/agrc.report.mnp.2026.04001 

О Глобалном истраживачком центру АЛЛАТРА

Глобални истраживачки центар АЛЛАТРА је специјализовани истраживачки центар који спроводи научну анализу глобалних еколошких, климатских и друштвених процеса. Центар делује у оквиру организације МЈП АЛЛАТРА САД 501(c)(3), функционише на волонтерској основи, не добија средства од страних влада и објављује своје материјале у отвореном приступу за научне институције, регулаторна тела, медије и ширу јавност.

Објављено на: DC NEWS NOW, FOX 44, FOX 2, Associated Press, NBC 4, NBC 8, ABC 8, ABC 33, CBS 8, CBS 42 и други.

За упите медија, обратите нам се на [email protected]